IELTS ili TOEFL: koji ispit da polažem?

Odlučili ste da vam treba zvanični sertifikat iz engleskog, za studije, vizu ili posao. Sledi pitanje koje muči skoro svakoga: IELTS ili TOEFL? Oba su odlična, priznata širom sveta i mere isto znanje, ali se razlikuju u formatu, bodovanju i „osećaju” tokom polaganja. Pogrešan izbor vas neće diskvalifikovati, ali pravi izbor može da vam olakša da izvučete svoj najbolji rezultat.

U ovom vodiču poredimo oba ispita od A do Š: šta su, kako izgledaju po sekcijama, koliko koštaju, kako se skorovi porede i, najvažnije, kako da izaberete onaj koji baš vama najbolje leži. Na kraju su i odgovori na najčešća pitanja koja dobijam od polaznika koji se spremaju za polaganje.

Šta su IELTS i TOEFL ukratko

Oba ispita mere znanje engleskog kroz četiri veštine: slušanje, čitanje, pisanje i govor. Cilj je da pokažete da možete da studirate ili radite u okruženju na engleskom jeziku.

IELTS (International English Language Testing System) je britansko-australijski ispit, koji zajednički sprovode British Council, IDP i Cambridge. Postoji u dve verzije: Academic (za studije) i General Training (za migraciju i posao). Priznaje ga preko deset hiljada institucija u svetu.

TOEFL (Test of English as a Foreign Language), u svojoj iBT verziji, američki je ispit koji sprovodi organizacija ETS. Prvenstveno je akademski i najzastupljeniji je na univerzitetima u SAD-u, mada je danas široko priznat i drugde.

Drugim rečima, oba vode do istog cilja. Razlika je u tome kako do njega stižete.

Obe skale se mogu prevesti i na CEFR nivoe (od A1 do C2), koje verovatno već poznajete sa časova. Tako viši IELTS band ili TOEFL skor odgovara nivou C1, što mnogim programima i poslodavcima znači „samostalan i siguran korisnik jezika”.

Format i struktura po sekcijama

Najveća praktična razlika je u tome kako izgleda samo polaganje. Evo kratkog pregleda obe strukture.

IELTS

• Listening (oko 30 minuta): četiri snimka, od svakodnevnih razgovora do akademskih predavanja.
• Reading (60 minuta): tri duža teksta sa raznovrsnim tipovima zadataka.
• Writing (60 minuta): dva zadatka, uključujući opis grafikona ili tabele u Academic verziji, i esej.
• Speaking (11 do 14 minuta): razgovor uživo sa ispitivačem, u tri dela.

Ukupno traje oko dva sata i četrdeset pet minuta. Možete birati papirnu ili računarsku verziju, dok se Speaking uvek radi uživo sa čovekom.

TOEFL iBT

• Reading: nekoliko akademskih tekstova sa pitanjima.
• Listening: predavanja i razgovori sa kampusa.
• Speaking: nekoliko kratkih zadataka koje govorite u mikrofon, a snimak kasnije ocenjuju ocenjivači.
• Writing: zadaci u kojima povezujete pročitano i odslušano, plus samostalno pisanje.

Ceo ispit je na računaru i danas traje kraće od dva sata. Ako vam je prijatnije da kucate nego da pišete rukom i da govorite u mikrofon bez sagovornika, TOEFL format će vam verovatno leći.

Jedna posledica ovih razlika: na IELTS-u vam ide u prilog ako ste opušteni u razgovoru sa čovekom, dok na TOEFL-u prednost imaju oni kojima ne smeta da govore pred ekranom, bez sagovornika. Nijedno nije bolje, ali vam može reći koji format da probate prvi.

Ključne razlike na jednom mestu

• Bodovanje: IELTS daje ocenu od 0 do 9 (takozvani band, sa polovinama), a TOEFL od 0 do 120 poena (svaka sekcija do 30).
• Govor (Speaking): na IELTS-u razgovarate uživo sa ispitivačem, a na TOEFL-u govorite u mikrofon dok vas niko ne prekida.
• Način polaganja: TOEFL je u celosti na računaru; IELTS nudi i papirnu i računarsku verziju.
• Verzije: IELTS ima Academic i General Training; TOEFL je prvenstveno akademski.
• Akcenti: u IELTS slušanju čujete više britanskih i australijskih glasova, dok TOEFL naginje severnoameričkom izgovoru.

Nijedna od ovih razlika ne čini jedan ispit „boljim”. One samo znače da će nekome prirodnije leći jedan, a nekome drugi format.

Cena, trajanje i priznatost

Cene su slične i najčešće se kreću u rangu od oko 200 do 250 evra, uz razlike od zemlje do zemlje. Rezultat oba ispita važi dve godine od datuma polaganja, pa ima smisla polagati kada ste blizu prijave, a ne previše unapred.

Priznatost je kod oba veoma široka, ali tu je i najvažniji praktičan savet celog teksta: pre prijave obavezno proverite šta tačno traži institucija kojoj se obraćate. Univerziteti i ambasade često navode i tačan ispit i minimalni skor, a ponekad i koliko rezultat sme da bude star. Ako je naveden samo jedan ispit, odluka je već doneta umesto vas.

Prijava se radi onlajn, preko zvaničnih centara, a termine je pametno rezervisati unapred jer se popularni datumi brzo popune. Rezultati stižu u roku od nekoliko dana do dve nedelje, u zavisnosti od ispita i verzije, pa i to uračunajte u planiranje pre roka za prijavu.

Kako se skorovi porede i koji vam treba

Pošto IELTS i TOEFL koriste različite skale, korisno je znati kako se otprilike poklapaju. Ovo su okvirni odnosi, a zvaničnu tabelu poređenja objavljuje ETS:

• IELTS 6.0 odgovara otprilike TOEFL rezultatu 60 do 78.
• IELTS 6.5 odgovara otprilike 79 do 93.
• IELTS 7.0 odgovara otprilike 94 do 101.
• IELTS 7.5 odgovara otprilike 102 do 109.

Kao gruba orijentacija, za upis na fakultet najčešće se traži IELTS između 6.0 i 7.0, odnosno TOEFL između 80 i 100, dok prestižniji programi i neke vize traže i više. Ali prag varira od institucije do institucije, pa ga uvek proverite na izvoru, a ne po tuđem iskustvu.

Obratite pažnju i na to da mnoge institucije gledaju ne samo ukupan skor, već i minimum po sekcijama. Ponekad je moguće imati dovoljan zbir, a ipak ne proći jer je, na primer, Writing ispod traženog praga. Zato u pripremi ne zanemarujemo nijedan deo.

Kako da izaberete pravi za sebe

Ako institucija prihvata oba ispita, izbor svodite na nekoliko praktičnih pitanja:

• Šta traži institucija? Ako je naveden jedan ispit ili tačan skor, odluka je doneta.
• Koji format vam leži? Razgovor uživo (IELTS) ili govor u mikrofon (TOEFL); pisanje rukom ili kucanje.
• Koliko ste sigurni za računarom? TOEFL je u celosti na ekranu, pa brzina kucanja i rad sa slušalicama igraju ulogu.
• Koji su termini i lokacije dostupni? Ponekad presudi jednostavno to koji ispit možete ranije i bliže da polažete.

Najbolji test je praktičan: uradite kratak probni ispit za svaki i izaberite onaj na kom se osećate prirodnije i sabranije. Format koji vam „leži” često vredi nekoliko dragocenih poena.

Česte greške pri izboru i pripremi

• Biranje po tome „koji je lakši”. Lakši je onaj koji vama leži, a to se sazna probnim testom, ne od drugih.
• Preskakanje provere zahteva. Polaganje pogrešnog ispita ili pogrešne verzije (Academic umesto General) najskuplja je greška.
• Potcenjivanje Speaking i Writing dela. Baš tu se najčešće gubi po koji poen, a to se uz vežbu najlakše popravlja.
• Vežbanje bez sata. Oba ispita su trka sa vremenom, pa su probni testovi pod realnim uslovima obavezni.

Dobra vest je da se sve ove greške lako izbegnu uz malo planiranja. Provera zahteva traje pet minuta, a probni test još sat vremena, a zajedno vas čuvaju od meseci pripreme za pogrešan ispit.

Kako izgleda dobra priprema za ispit

Kada znate koji ispit polažete, priprema prestaje da bude učenje engleskog uopšte i postaje trening za tačno određeni format. To je razlog zašto ciljana priprema često donese više poena za manje vremena.

• Upoznavanje formata. Prvo prolazimo kroz svaku sekciju i tipove zadataka, da na ispitu ništa ne bude novo.
• Strategije po sekcijama. Svaki deo ima svoje trikove: kako čitati brzo, kako strukturirati esej, kako odgovoriti na Speaking zadatak u zadatom vremenu.
• Rad na slabijim tačkama. Najviše se dobija tamo gde najviše gubite, a to su najčešće pisanje i govor.
• Probni ispiti pod satom. Simulacija realnih uslova gradi izdržljivost i smiruje tremu za dan polaganja.

Uz jasan plan i redovno merenje napretka, ciljani skor prestaje da bude nada i postaje predvidiv rezultat.

Završne misli

Ne postoji „bolji” ispit, postoji bolji za vaš cilj. Kada odredimo koji polažete, priprema postaje fokusirana: radimo strategije za svaku sekciju, tip po tip zadatka i probne ispite pod realnim uslovima, tako da na dan polaganja nema iznenađenja.

Ako vam treba baš takva, ciljana priprema, tu sam da pomognem. Na časovima engleskog gradimo plan oko tačnog skora koji vam je potreban, uz jasno praćenje napretka. Prvi korak je besplatan test da vidimo odakle krećete.

Često postavljana pitanja